znam, postoji rizik da zvucim pateticno.

nema veze.

ne mogu da iskuliram.

znate kako uvek postoji neki trenutak koji se pamti po necemu sto ste u tom trenutku shvatili? tipa, trenutak kada shvatite da se zaljubljujete, da vam neko nedostaje, da ste pametni i tako to?

shvatila sam da sam usamljena. 

najezila sam se samo kad sam iskucala to.

ocekivala sam da cu za ovih 19 godina, koliko imam, da stvorim neke odnose, prijateljstva, ljubavi za koje cu da budem sigurna da ce uvek biti tu, no matter what fazon. 

kad ono medjutim.

i mislim da je ovo prvi put da placem zato sto sam...usamljena. 

ne znam kako to da promenim.

verujem da sam sama kriva za to. kasno je sad. jebiga.

ne mogu da nastavim da pisem. osecam neki nalet patetike.

ako nista drugo, u tu krajnost vec ne mogu da idem.

sranje

link | objavio sowhateva u 20. septembar 2011 22:15:02 | (3) komentari

 mnogo mi je dosadno

jede mi se neshto slako

e i dosadno mi je

mnogo 

link | objavio sowhateva u 3. jul 2011 3:11:13 | (0) komentari

 sad nemam apsolutno nikakav razlog niti povod za kuckanje ovde. nego ne znam, zelim da ostavim trag negde na ovaj trenutak, tačno 3:00 am na mom satu, iskreno ne mogu da se setim koji je datum, i ovaj trenutak je najobičniji trenutak koji postoji, naravno, zanemariću činjenicu da thc u krvi utiče na moje prste defektivno, kao da imaju nek blaži invaliditet pa mi se čini da jednu reč kucam 3 minuta,mada to nema nikakve veze sa trenutnkom. elem, moram malo da usporim, misli mi idu u bezbroj pravaca, ne mogu da ih kontrolišem. ao. 

i šta je bila poenta svega ovoga ne znam.

samo hoću da postoji nešto što će da me podseća na ovaj najobičniji trenutak na svetu.

eto to.

 

link | objavio sowhateva u 16. april 2011 3:05:47 | (0) komentari

 nikad mi nije bio jasan pojam "ciganska sreća". i ne razumem poentu te sintagme.

dakle, ako jel cigansku sreću poseduješ onda kada si ciganin i kao imaš cigansku sreću upravo zbog toga. ali, kakvu to sreću cigani imaju? 

ne znam koliko su nacionalne manjine, pogotovu gorenavedeni u stvari srećan narod. recimo, nikad ne bih volela da sam ciganin, pa ne znam kakva da je ta ciganska sreća. možda crnac, al opet...nisam čula ni za izraz crnačka sreća. mislim da je i to nepostojeće. al crnac bih volela da budem zato što crncima sve frizure dobro stoje.

ali, dakle ako ovo ciganska sreća nije sreća koju poseduju cigani, da li je to onda sreća koju može da poseduje čovek bilo koje nacionalnosti, boje kože, veroispovesti, ali neka specijalna vrsta sreće?

možda neka sreća koja je crna zato što su i cigani tako, crni..braon. dobro, braon sreća? mada mislim da i to ne postoji.

ili neka sreća koja je naporna kao cigani kad prose? sreća koja mi uvek kaže da izgledam kao kasandra.

ili ne znam,  možda je taj pridev ciganska samo ironičan sa ciljem da pokaže da cigani u stvari nemaju sreću?

i i dalje mi situacija nije ništa jasnija.

link | objavio sowhateva u 20. februar 2011 2:48:46 | (1) komentari

 da li je neko ikada udahnuo pesmu? momenat ne kad je osetiš, nego udahneš. osećaš kako klizi kroz grlo, u plućima je, tu je. osećaš kretanje. osećaš je u prstima. bit pada u ritmu otkucaja srca. u mozgu je. vidiš je. svaki deo. linije i krugovi. zeleni, plavi i crveni krug. opet je udišeš. na momenat se vreme zaustavlja, nema ničeg pored tebe. pesma. dišeš, ne treba ti vazduh. osećaš bit na vratu, osećaš ritam, nikakve reči, tekst...samo pesma :O

ova.

http://www.youtube.com/watch?v=7lnTuc6Zd6M

!

link | objavio sowhateva u 10. januar 2011 2:56:29 | (0) komentari

 and it hurts i ain't gonna lie...and yea it hurts as bad as it looks...

kako se navići na činjenicu da osoba koja ti je bukvalno sačinjavala dan, osoba kojom je tvoj život bio obojen, više nije tu? dobro sam. onda ostanem sama. i obećala sam, neću da plačem više. nije prirodno da osoba koja ostavlja ovoliko plače...

mislim da me je najviše povredilo to što smo izgubili ono pravo..da li ljubav ima odredjeno trajanje? u stvari ne ljubav, ona je još tu, to je taj pritisak na srcu koji uvek osetim kad pomislim na njega..ali ONo...ona strast, ona želja da sa tom osobom provedeš ceo dan i da znaš da nije dovoljno. da jedva čekaš da ga vidiš. da osetiš samo njegovo prisustvo, samo to je dovoljno. kada je on jedina osoba koju vidiš bez obzira na sve. kad iispizdiš samo kad pomisliš na to da ga je  neka druga pogledala...kako je moguće da se to istroši?? to, i još milion drugih stvari. tad tišina nikad nije bila lepša. onaj pogled. on mi najviše nedostaje. kao se to izgubilo? šta smo uradili?

i sad znam, kraj je.nema povratka...ne znam kako dalje. volim te još. i kada sklopim oči na tren, uvek vidim te, znaj. ali, ne mogu. izvini. ne mogu da pristanem ni na šta što nije ono pravo. ne sa tobom.

http://www.youtube.com/watch?v=8_nZlqQ6p28 

link | objavio sowhateva u 30. decembar 2010 15:08:41 | (0) komentari

aoooo...brateeeee

mnogo dobar trip.

link | objavio sowhateva u 25. decembar 2010 0:26:14 | (1) komentari

stvarno...ne razumem te...ali ni najmanje...

znači zajedno smo...iako ne bi trebalo da budemo...

nekotrolisani poljupci...usne...dodiri...delirijum!

sutradan...nema te.

kažeš mi da želiš da budeš sa mnom s.a.d...i oboje znamo da nije moguće.

ali želim te.i ti mene.vidim.osećam.

i ne znam...stvaaarno ne umem da te protumačim...

šta sad?? 

ti si jedna jaako čudna osoba.

verovatno mi se zato svidjaš.

stvarno bezveze.

lepša sam od nje.

lepše se ljubim.

imam mnoogoo bolje dupe.

eeeej, treniram reggaeton.

nije fer.

 

link | objavio sowhateva u 2. decembar 2010 23:16:09 | (0) komentari

 brate.svidjash mi se.da.mnogo.apsolutno sve.

prochitaj ovo sad.shvati.razumi.

ne.ne mogu da ti to kazem u lice.picka.eto to sam.

i ne mogu sve da rashchistim.sve je tu.ne mogu da odbacim.

ali svidjash mi se mnogo.

neverovatno.

link | objavio sowhateva u 28. novembar 2010 2:17:14 | (4) komentari

 ja sam idiot.kreten.moron.debil.retard.

ne razumem zensku psihu...zashto uvek jurim osobe koje me kuliraju totalno..?

idiotizam.

nemam rechi.

link | objavio sowhateva u 25. novembar 2010 21:12:24 | (0) komentari